Marta 2013. godine se obeležava deveta godišnjica od martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, u kom je od 17. do 19. marta 2004. godine u talasu nasilja ubijeno 19 ljudi, povređene su 954 osobe i proterano više od 4000 Srba. Uništeno je ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Uništena su i 72 vozila UN, ''etnički očišćeno'' šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjacio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela''. Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su souđene, većina na novčane kazne, a njih 67 na zatvorske kazne. Na žalost, glavni akteri ovog pogroma iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK do danas nisu uhapšeni niti procesuirani. Ove napade albanskih ekstremista su osudili Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlemntarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. godine tim povodom donela rezoluciju. Ni devet godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih lica. Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije je organizovala niz aktivnosti, pod sloganom ''Zločin bez kazne'', čiji je cilj da se podseti domaća i međunarodna javnost na zločin koji je 17. i 18. marta 2004. godine počinjen u Pokrajini nad srpskim i nealbanskim stanovništvom.