Dan primirja u Prvom svetskom ratu se obeležava svakog 11. novembra, u znak sećanja na dan kada je, 1918. godine, potpisano primirje kojim je okoncan ovaj cetvorogodisnji svetski konflikt koji je odneo milione zivota. Konačni mirovni sporazum zaključen je u Versaju 28. juna 1919. godine. Svakog 11. novembra Srbija se sa pijetetom i ponosom seca predaka koji su junački stradali u borbama za odbranu i oslobođenje domovine.
Kraljevina Srbija je ratovala protiv Austrougarske i drugih centralnih sila od 28. jula 1914, kada joj je austrougarska vlada objavila rat, pa sve do kapitulacije Austrougarske, 3. novembra 1918. godine. Srbija je prve godine rata potukla austrougarsku Balkansku vojsku, da bi se naredne godine suočila sa Trojnom invazijom. Srpska vojska nije želela da se preda, već se, preko Albanije, povukla na Krf, gde se odmorila, naoružala i reorganizovala. Odatle je prebačena na Solunski front, gde je već 1916. godine zabeležila uspehe. Solunski front je probijen u septembru 1918. godine, po naredbi vojvode Živojina Mišića koji je tada rekao: „Sa nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu!“. Sa probojem Solunskog fronta, srpska vojska je ispisala jednu od najsvetlijih stranica srpske istorije.
Pobedu u Prvom svetskom ratu, Srbija je nesrazmerno skupo platila – tokom rata je izgubila, kako se procenjuje, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog stanovništva, odnosno oko 60% muške populacije.
Podvig srpske vojske, male po broju, ali velike po junaštvu, najbolje opisuju reči R. Lansinga, tadašnjeg ministra spoljnih poslova SAD koji je rekao: „Kada se bude pisala istorija ovog rata, njen najslavniji odeljak nosiće naziv SRBIJA.“
Kao simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u Srbiji se koristi cvet Natalijina ramonda, endemska vrsta cveta koja raste na istoku Srbije. Poznat je kao cvet feniks jer, cak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može ponovo da oživi, što simbolizuje vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
